Дани владике Атанасија херцеговачког – пут који води у Живот Вечни!
БЕСЈЕДА АРХИМАНДРИТА ЈЕЛИСЕЈА- Помен на гробу блаженопочивчег Владике Атанасија
Преосвећени Владико Херцеговачки, преосвећени браћо архијереји,
Преосвећени Владика Димитрије ме је замолио да одслужим овај кратак помен Архијереју Атанасију и том приликом ћу изрећи две речи. Част нам је и благослов што смо заједно са вама на овом парастосу који је стварна радост.
Хвала вам што сте нам пружили ову прилику и могућност да учествујемо у свим овим манифестацијама. Не само сећање на њега јесте повод да га сматрамо и учитељем и Оцем, и ми Јелини његови сарадници, али то је повод и за благодарност према његовом лику у данашњи дан. Нема речи које су довољне да искажу нашу благодарност. Наша срца су преиспуњена ганутошћу. Најбољи парастос је да се молимо за покој његове душе и да следујемо његов пример. Све оно што нам је рекао, што нам је предао, што је веровао за нас, као што сте сви приметили и рекли, био је пророк. Један савремени пророк. Он нам је у низу наши(х) Отаца, поучио и показао у садашње време да је тај Христос јуче и данас исти у векове векова. Донео нам је крај есхатон у садашње време у сада, показао нам је светлсот, једном речју научио нас је да живимо заједно са свима другима светим Оцима са којима се сусретао и дословно познавао. Практично речено, научио нас је љубави, научио нас је жртви, љубави према Богу и жртви према људима. Научио нас је како да на сваком нашем кораку будемо смерни. Показивао је то и својим речим и у пракси. Учио нас је да смо ништа пред Богом да се не преузносимо, да не показујемо да смо било шта пред Њим и ако служимо народу и ако служимо у Цркви није наш неки допринос него је дар Божији да се ми жртвујемо за Бога али и Он нас сваки пут почаствује Својом благодаћу.
На крају, научио нас је нади која порађа слободу за храброст за живот за препреке у животу, за искушења у животу, све то нада устројава и са свим тим завршио је са нашом вером.
Са њим нисмо имали недоумица за садашњост и будућност, све је било јасно. Сада када све види и све доживљава не као у огледалу него лицем у лице, и види овлапоћену ту истину у Христу, сада треба он да буде предмет нашег поштовања, наших молитви, акатиста, утеха наша. Као што га ништа није могло овде на земљи одвојити од Бога и од љубави Божије, исто тако га сада неће спречити да нама помаже. Зато се молимо и призивамо његов благослов, молитве његове, заступништво његово. И молимо му се да настави да буде са нама, да нас храбри, да нас благосиља, и да нас води ка Богу свакога дана.
Захваљујемо вам још једном, јер сте и ви повод да данас осећамо и да се сећамо, и присетимо свих наших посета овде, нашег општења, и да обновимо нашу љубав и нашу молитву, јер смо једно тело и можемо се свакога дана међусобно молити. Оно што обећавам Владици овде и оцима, сестрама монахињама, народу, да ћете увек имати једну честицу приложену у молтвама нашег братства из Свете Горе. Кад имате тешкоће усмеравајте ваш поглед ка Светој Гори и ми ћемо вас чути, и Господ и Владика ће помоћи да ваше молбе буду услишене и ваши проблеми решени. И да се молимо свакога дана и сваке ноћи.
Нека је вечни покој нашем Владици!
