Крсна слава Епископа Хризостома

Своју Крсну славу Св. великомученика Георгија, Његово Преосвештенство г.г. Хризостом, Епископ зворничко-тузлански, свечано је и домаћински прославио са својим свештенством и народом.

У навечерје Св. Георгија, Преосвећени Владика г.г. Хризостом служио је велико празнично вечерње у манастирском Саборном храму манастира Св. Василија Острошког у Бијељини, а саслуживали су му протосинђел Петар, сабрат манастира, протојереј-ставрофор Милан Перковић и протођакон Славољуб Милошевић.
На сам дан славе Св. Георгија, Преосвећени Владика је служио Свету архијерејску литургију у Храму Св. Георгија у Бијељини, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Јово Лакић, архијерејски замјеник, архимандрит Симеон, настојатељ манастира Бишња, архимандрит Лука, настојатељ манастира Карно, протојереј-ставрофор Љубо Богдановић, архијерејски намјесник бијељински, протојереј-ставрофор Милан Перковић, протонамјесник Синиша Шаренац, јерођакон Силуан из манастира Григоријата и ђакон Богдан Стјепановић.
Поздрављајући сабране на литургијском сабрању у Храму Св. Георгија Преосвећени Владика је свим слављеницима честитао Крсну славу и пожелио им молитвено заступништво Св. Георгија и истакао:
“ … Свети великомученик и побједоносац Георгије је својом вјером прије свега, и својом љубављу према свом Христу Господу, толико задивио римски свијет да је његово исповиједање вјере у Христа Васкрслога и Вазнесенога и његово мучеништво охрабрило многе да и сами повјерују у Христа Господа. Није се побојао нити уплашио суровог Диоклецијана! Не! Он је храбро изашао пред свога врховног заповједника и исповиједио: “Царе, и ја сам Христов! Ја сам хришћанин“! Његово храбро и надасве достојанствено исповиједање вјере у Христа Господа и достојанствено држање до те мјере је ражестило иначе гњевљивог Диоклецијана да га је одмах и без милости предао на до тада невиђене муке и страдања. Међутим, ништа није могло поколебати храброг христовог војника који је живот губио да би га сачувао, који је крв своју проливао као ново сјеме вјере за будуће хришћане. Већ се осјећао издисај и крај римско-грчког незнабоштва и паганства које ће за свега 10 година бити поражено благовољењем Божијим али и молитвама милиона невино пострадалих хришћана међу којима је био и Св. Ђорђе. Слободно исповиједање вјере засијаће читавом Римском империјом у којој ће се Господ Исус Христос прославити и сви свети његови …“
Након свете литургије Преосвећени Владика је приредио славску трпезу за све узванице и пријатеље. Такође и други дан, односно патерице, или појутарце 7. маја,  Преосвећени Владика је дочекивао своје драге госте и приредио славски ручак на ком су већином били свештеници и монаси.