ПЈЕСНИК У УНИФОРМИ КОД ИГУМАНА МАНАСТИРА КАРНО
ПЈЕСНИК У УНИФОРМИ КОД
ИГУМАНА МАНАСТИРА КАРНО
Божија је тако хтјела сила
у прољеће дванестог априла
Господ Бог ме упути и прати
одредише мене команданти
Републике Српске полиције
да ја кренем као некад прије;
стазом гдје су ишли полицајци
који живи не дођоше мајци
јунаци су отаџбинског рата
један’ест их паде од џелата.
У прољеће деведесет треће
возлима полиција креће:
ради правде, безбједности мира
но код нашег Карно манастира,
у засједи чекају крвници
па у томе часу и прилици
једанаест погибе момака
нека им је црна земља лака,
захвална им Српска отаџбина!
А двадесет и шест је година
од како су они пострадали
и свој живот несебично дали,
на бранику правде и слободе
ималу су зашта да се роде.
Сада почаст ми дајемо њима,
са браћом им и родитељима.
Из чувених Пала ми пођосмо
и на лице мјеста сви дођосмо.
Кривудава доведе нас цеста
код Скелана ту на лице мјеста,
гдје у прошла и мирна времена
спомен плоча била постављена,
али су је душмани сломили
и свој образ тако изгубили,
не стиде се сунца што их грије,
киша пада и Бог сузе лије.
Но из кише и мрклог облака
пред нас ево великог јунака:
Архимандрит Лука он се зове
понос краја и регије ове.
Свештеничка на њему мантија
а крст часни на шајкачи сија
брада дуга пала му до паса
коса му се к’о море таласа,
доброта му у очима сија
кода сунце са неба огрија,
вјерно Богу и народу служи
икону ми најмилију пружи:
Василија Светог Острошкога,
Чудотворца народа Српскога.
Он кандило и св’јеће прислужи
и парастос погинулим служи.
Кад парастос заврши он рече:
да је сада Србима најпрече
ту црквицу да изграде малу
за сву браћу овдје настрадалу,
да не буду дио заборава;
за Матовић храброг Радислава,
што за своју изгибоше вјеру;
за два Дарка, Миланка и Перу,
два Горана и Тановић Сашу,
Александра узданицу нашу,
Зорановић славног Милисава
красила их униформа плава
и Петковић млађаног Драгана
што падоше сви истога дана.
Треба Срби да им помен чине,
гледају нас с Небеске висине.
Свака ријеч к’о злато вриједи
Архимандрит Лука кад бесједи,
све присутне он је задивио
сто година у здрављу живио!
Затим све нас манастиру зове,
послушасмо ријечи његове
и кренусмо према манастиру
гдје молитве дижу се у миру,
гдје се сваког дана нешто ради
манастирки конак се изгради.
Кад дођосмо ми до манастира
у оазу љепоте и мира,
Господу се Богу помолисмо
воштанице св’јеће запалисмо,
дивисмо се љепоти к’о чуду
није Лука рођен узалуду,
манастир је Карно изградио
и к’о нико до сад урадио,
од љепоте храм сија и блиста
прелијепо ту је све заиста.
Поред свега што је урадио,
игуман нас Лука угостио,
припремио и ручак и пиће,
мало таквих домаћина биће.
Бог му свако добро даровао,
међу другим он се познавао,
по доброти,значајним дјелима
он је понос Српској и Србима.
Пјесник му се на успјеху диви
нека Господ Бог њега поживи.
У Палама, 13. априла,
Љета Господњег, 2019. године,
Саша Николић
